Prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje iz 2017. godine, čak devet odsto osoba u Crnoj Gori je probalo psihoaktivne supstance, dok je u populaciji od 15 do 35 godina 14,3 procenata koristilo ilegalne droge, a 11,2 odsto ih je koristilo u prethodnoj godini. Direktor NVO „4 lajf” Saša Mijović upozorava da je problem nakromanije i uvećanje broja zavisnika koji zlopotrebljavaju droge dosegao formu epidemije, što potvrđuju i iz Instituta za javno zdravlje. Od posledica predoziranja u poslednje dvije godine preminulo je 26 osoba, od čega tri u proteklih 20 dana.
– Crna Gora ispunjava sve kriterijume za proglašenje epidemije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, a to je i potvrđeno poslednjim istraživanjem Instituta za javno zdravlje, a država od svega okreće leđa. Epidemija je po definiciji povećan broj slučajeva oboljelih na određenom području u određenom vremenskom periodu u broju koji prevazilazi uobičajeni broj. Dosadašnja istraživanja EMCDDA, koja se sprovode svake četiri godine ukazuju da je upotreba droga u rapidnom porastu, a u porastu je je i broj mladih koji zloupotrebljavaju marihuanu, i to do 50 odsto. Za razliku od prethodnog perioda, zloupotreba droga kod muškaraca i žena se skoro izjednačila, odnosno drogu skoro podjednako konzumiraju i muškarci i žene. Prema našim podacima, u poslednje dvije godine je 28 osoba preminulo od posledica upotrebe droge, od tog broja samo u proteklih 20 dana tri osobe sa teritorije Podgorice – ističe Mijović.
On smatra da je ključni problem za uvećanje broja zavisnika nedostatak političke volje za borbu protiv narkomanije, postavljanje nestručnih i nesenzibilisanih partijskih kadrova na rukovodećim mjestima u resornim ministarstvima, kao i mjestima na kojima se odlučuje koji će projekti i programi biti podržani.
– Komisija za raspodjelu sredstava za finansiranje projekata nevladinih organizacija Glavnog grada Podgorice je projekat „Izrada programa prevencije bolesti zavisnosti”, kojim su aplicirale tri NVO, 4 lajf kao nosilac projekta, Juventas i Cazas, u saradnji sa Kancelarijom za prevenciju bolesti zavisnosti Podgorica, koje pišu i dobijaju evropske projekte, prepoznate i priznate u Evropi i svijetu i koje se uspješno bave problemom borbe protiv droga više od decenije, odbila je da podrži ovaj projekat. Komisija za droge čiji sam član ispred nevladinih organizacija se nije sastala već dvije godine, iako sam ja to tražio nekoliko puta. Od poslednjeg sastanka je trebalo da imamo osam redovnih obaveznih sastanaka, a mi nijesmo imali nijedan. Problem je takođe i to što smo mi kao Komisija za droge, a i Državni savjet za sprečavanje zloupotrebe droga samo savjetodavna tijela, bez mogućnosti da naše preporuke budu obavezujuće za one kojima ih kao stručna tijela upućujemo. Tako da, osim formalne, nemamo nikakvu suštinsku ulogu i ja iskreno ne vidim svrhu i razlog našeg postojanja, osim da na papiru imamo i kažemo da postoje tijela koja se bave tim pitanjima. Problema imamo koliko god hoćete, ali vrlo je zabrinjavajuće da pošto je sistem finansiranja NVO ove godine decentralizovan, tj. prešao u nadležnost ministarstava, ministarstva ne samo da su smanjila iznos opredijeljen za te namjene, nego su neka koja nadležna za borbu protiv droge i pomoć zavisnicima nijesu ove godine uvrstila u prioritete – rekao je Mijović.
Te­ren­ski rad­nik NVO Ju­ven­tas Mla­den Vu­jo­vić kazao je da se pre­do­zi­ra­nje ja­vlja kao po­sle­di­ca uzi­ma­nja pre­ve­li­ke ko­li­či­ne ne­ke dro­ge ili kom­bi­na­ci­je dro­ga, a po­ne­kad dro­ge i al­ko­ho­la.
– Dro­ga sa­vla­da ti­je­lo, a na­ro­či­to mo­zak i osta­le va­žne or­ga­ne kao što su sr­ce, je­tra, plu­ća i bu­bre­zi, pa or­ga­ni­zam od­jed­nom po­sta­je to­li­ko slab da ne mo­že da se iz­bo­ri. Sva­ko ko ko­ri­sti dro­gu mo­že da se pre­do­zi­ra, bi­lo da je u pi­ta­nju „ve­te­ran” ili ne­ko ko pr­vi put uzi­ma. Ži­vot pre­do­zi­ra­ne oso­be za­vi­si od br­zi­ne i na­či­na zbri­nja­va­nja – re­kao je Vu­jo­vić.
D.B.

Narkomani sitni dileri

Mijović ističe da je droga dostupna na svakom koraku.
– Preprodajom na sitno uglavnom bave dileri–zavisnici, tj. oni koji su i sami zavisnici i diluju, ne da bi imali neke velike finansijske koristi, nego da bi im droga koju koriste preprodajom ispala besplatna. Plastičan primjer: ako kupe od 5 do 20 grama heroina, jeftinije je i preprodajom polovine količine obezbjeđuju da imaju ponovo za kupovinu iste količine, dok im polovina ostaje za ličnu upotrebu besplatno. I to su dileri koji uglavnom budu uhapšeni u policijskim akcijama, dok oni krupni koji im tu drogu prodaju, ili još krupniji, koji trguju na veliko stotine kilograma, ostaju neotkriveni. Nije isključeno da je i kod nas slučaj da upravo najkrupniji narko-dileri rade u dogovoru sa pojedincima iz određenih državnih službi – upozorava Mijović.